''...Сви ми, хришћани, дужни смо да се подвизавамо на попришту молитве, посебно назване Исусова умна молитва. Онај који је постигне имаће огромну корист.
Када је молитва присутна, тада се човек не предаје искушењу које га вреба, јер њено присуство јесте трезвење, чија је суштина - молитва, и стога, ''онај који бди и моли се не запада у искушење''. Исто тако не препушта се човек помрачењу ума, само ако не запада у униније и немар, који бивају узрок многих зала. И не бива он поново побеђен страшћу и немоћима, ни онда када су близу њихови узрочници. Напротив, расте његова побожност и ревност : показује готовост за добротворење, кротак је и незлопамтив. Свакодневно се умножавају вера и љубав ка Христу, и то подстиче човека на стицање свих врлина. Имамо много примера савремених људи, нарочито младих, који су се помоћу добре навике молитве спасли од ужасних опасности или падова у велике пороке.
Стога, понављам, молитва је обавеза сваког верујућег, било ког узраста, порекла, положаја, без обзира на место, време и начин. Молитва је свагда једнака и рађа се у онима који имају потребу за њом и упражњавају је, као што је речено у Писму : ''И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње'' (Дап. 2, 21)...''
(Старац Јосиф Ватопедски ''Подвиг умне молитве у свету''; књига ''Време покајања и време отпадије, стр. 349-350, издање ''Библиотека Образ светачки'')
Драга браћо и сестре, један ум имамо, једну главу имамо, ако их не будемо запослили молитвом, запослиће их враг наш са лошим стварима. Ум наш не може да буде празан. А када се човек навикне на њу, биће му нејасно како неко може, уопште, и да живи без ње. Не будимо лењи, мила браћо и сестре. Није нам тешко (у почетку) да шапућемо ''Господе Исусе Христе, помилуј ме'',... ''Господе Исусе Христе...''. А за овај малецки труд добићемо од Господа, Кога призивамо, духовну радост и унутрашњи мир (што, сложићете се, нема цену).
Безброј браће наше Хришћана се њоме спасло, придружимо им се и ми !
No hay comentarios.:
Publicar un comentario